HIDROPONIKA je metod gajenja biljaka bez zemlje sa korišćenjem specijalnih rastvora koji sadrže hranljive elemente u određenim koncentracijama neophodne za razvoj biljaka. To je tehnologija budućnosti, ali njeni koreni započinju sa Semiramidinim visećim vrtovima. Ti vrtovi nisu bili poznati samo po lepoti i po tome što su se nalazili u sred pustinje, već su oni bili prvi hidroponski sistemi. Dalje, hidroponikom su se bavili i Aristotel, pa naučnik Helmont koji je izučavao takav način gajenja biljaka, pa nemački botaničari Knopi i Zaks koji su odgajali biljke od semena do cvetanja na veštačkom rastvoru sa tačno određenim hemijskim elementima.

Profesor Gerike sa Kalifornijskog univerziteta Berkeley je 1929. godine ustanovio da je gajenje biljaka bez zemlje u potpunosti svrsi shodno. Njegov trud da se biljke mogu razvijati u velikoj količini u koritima napunjenim hranljivim rastvorom, isplatio se kada je svežim povrćem trebalo nahraniti američke vojnike koji su za vreme II svetskog rata bili na besplodnom ostrvu. Biljke bez zemlje, to je ideja prirode, a ne pronalazak našeg vremena, ali je za budućnost sveta ova tehnika veoma perspektivna. Biljke gajene bez zemlje, a snabdevanje hranljivim rastvorom su zdrave i čvrste, a prinos plodonosnih i cvetnih dekoracija se uveličava nekoliko puta.

Koren takve biljke nikada neće da strada od nedostatka kiseonika. Takve biljke dobijaju određenu dozu hranljivih elemenata i sama biljka teško će dobiti biljne bolesti pa ne moramo da ih zaprašujemo otrovnim hemijskim rastvorima kao kod biljki gajenih u zemlji. Pri presađivanju, biljkama nije potrebno oslobađati koren od stare zemlje i traumirati ih, već je potrebno samo ih staviti u veću posudu i dodati još supstrata. Nije potrebno kupovati novu zemlju radi presađivanja, i na kraju – ruke su vam uvek čiste. Hidroponskim sistemom moguće je tomok cele godine imati visok uzgoj (do 15 prinosa u godini u zavisnosti od vrste kulture). Biljke kao što su krastavac, paradajz, dinja i patlidžan, izgledaju kao malo drvo, a šećerna trska koja u tropskim uslovima raste do 3m na hidroponici dostiže visinu i do 6 m. Gajenje biljaka u hidroponskim sistemima uzima sve više maha u svetu. Za široku primenu ove tehnologije najzaslužniji je ekonomski faktor, jer za manje vremena imamo veće prinose.

U poslednje vreme se otvaraju takozvane “farbike povrća” gde se primenjuje oprema koja zamenjuje zemlju, sunce i čoveka – hranljivim rastvorom, vestačkim osvetljenjem i kompjuterom. Kompjuter reguliše mikroklimu, nivo koncentracije hranljivih elemenata, intenzitet osvetljenja i drugo. Na tako uzgajano povrće ne utiču vremenski uslovi, može se gajiti čak i u podrumima, samo je neophodna specijalna oprema. Povrće gajeno u takvim “fabrikama” odlikuje se većim prinosom i sjajnim kvalitetom u poređenju sa tradicijonalno gajenim povrćem. Ovaj sistem odlično može da se prilagodi sobnim uslovima. Kućni mini vrt omogućava nam da cele godine imamo sveže povrće i začine i da snabdevamo neophodnim vitaminima celu porodicu.